Oslobođen

OSLOBOĐEN

Rekao sam suncu sve tajne. U mesečevom sjaju prognao sam sve istine što zatvaraju u kavez ovog sveta, umio sam lice u slobodi dalekih zvezda, sada koračam oslobođen. Poezija je osvetlila ulice okovane mrakom sputanosti što kuca u ljudima što teku stazama bez mašte, bez ideala, želje za promenama i slobodom, divljinom i večnošću što iz daha stvaranja oslobađa od svih sputanosti i poriva opstanka onih što marljivo rade vrteći se u krugu istovetnosti ustajalog života prihvativši stvarnost kao jedini put, ne žudeći da je menjaju, ne goreći vatrom stvaranja novog, čistog, istinitog, i neprolaznog.

Umetnost mi klizi dušom, usne izgovaraju stihove noći što svojim šapama tišine steže bujicu koraka onih koji idu, a ne stižu nigde. Pesma žudi da se sve svetlosti života ove večeri povežu u jedan uzdah, u talas najčistijih emocija oslobođenih od pregrada lažne uljudnosti i stidljivosti što ograničava i sputava iskre stvaranja da planu oslobođenom stazom poezije do plavo tamnog uspavanog neba, budeći večnost Vasione da prstima beskonačnosti prošara visine svetlošću hiljade sveća čiste i u hrabrosti lude, strasne, nesputane i prkosne bujice grudi što pevaće za sve sanjare i sve one što ostavljaju večne tragove umetnosti prolaznim telom, besmrtnom toplinom i dobrotom duše na pločnicima oslobođenim od težine taštine prizemnih i malih grehova onih što ne vide, ne čuju, ne umeju da spoznaju i poštuju Dar i nesebičnost najčistijih i najsvetlijih reči sanjara, što stvaraju i snevaju i kroz maglu i bistrinu jave života, i kroz lavirinte i neznane i znane staze snova.

Ustaljene slike dana u uspomenama seku tajne noći, oštrica je u meni, sečivo je u tebi, zaparaćemo neznani i znani pesnici zastor sputanosti nemoćnih vapaja neznanja i nerazumevanja da bi osvetlili svet pesmama što jesu i biće slobodni zapisi čistih duša, za sve one što jesu, što će doći, za večno i neiscrpno vrelo poezije i umetnosti.

Umio sam lice u slobodi dalekih zvezda Vas, presvetla deco poezije, sada koračam na talasima daha stvaranja i slobode zahvalan za svaki stih što tamu razgoni.

Igor Tintor