KAD SAM TE VIDEO
KAD SAM TE VIDEO
Kad sam te video
pomislih da nebesa
igraju se s' nama
pitao sam se
da li si žena poetesa
ili oblak
u crnim dubokim cipelama.
Kad sam te dodirnuo u virtuelnom svetu
odjednom oko mene raspade se tama,
pomislih da li sam sreo Anđela u letu,
ili ženu u crnim dubokim cipelama.
Kad sam ti poklonio jedno srce plavo
osetih da lice ti rumeni,
kao da sam sliku oslobodio od rama
i noćima potom ja nisam spavo,
jer su moje misli hrlile ka ženi
u crnim dubokim cipelama.
11.23. Beograd
Vladimir Pantović
Podeli ovu Objavu:
Povezani Postovi
Ja, proročni pesnik vaseljenski i serpski heterologični i magični gospodar reči, rođen sam 1958. godine u Užicu. Do svoje 12 godine živeo sam na selu, što smatram izuzetno važnim detaljem biografije.
Poeziju pišem od 18-e.
Sa 19 godina preselio sam se u Beograd.
Do sada sam napisao jednu zbirku poezije pod nazivom "Smrt žandara herca" (1976. - 1990.) u kojoj se nalazi 112 pesama i poemu pod nazivom "Pesma koja treba da zameni jednu Šuljaginu lepinju" (1996.).
Nikada ništa nisam objavljivao.
Drugu zbirku poezije još uvek pišem.
Kada sam bio mali otac mi je rekao: "sine ti ne moraš da budeš kao drugi" i još uvek sam mu zahvalan na tome.
Video prezentacija posta nije dostupna.
-
Komentari za ovaj post nisu dostupni.