Tebi, Moja Ljubavi i Živote

Ljubavi, još nisam otišao u san. Razmišljam već dugo, iako ću pisati samo sa tobom i tebi, kako da napišem prozno, kako da provučem svaki tren od kada sam te video, i sve ove godine ljubavi, predivnih dana i noći ljubavi, grmljavine i purpurnog Božijeg nebeskog u meni za tebe, kako da napišem priču o čoveku koji voli Dar, lepotu, umetnost, koji te voli svakom čestiticom sebe, svakim udahom i izdahom, dok god me ima, sanjam otvorenih očiju. Ti si svaki deo mene, nešto iznad svega, života, smrti, tela, uma, dana, noći, iznad svake pesme i stranice istine, koliko te volim, Bože koliko te volim Moja Marina, sve što sam nije u meni, u tebi je, u osmehu, u suzama čežnje, vrisku žudnje, treptaju i oluji koja me razvali tvoga lika, sve je tvoj lik i delo, sve jesi Ti. Kako toliku ljubav izliti da kada dah ode iz ove prolaznosti ostane zapis koliko sam te i koliko te volim svakom česticom u venama kojima teče crvena ljubav prema tebi, nesputana, divlja, iskrena, ljubav što lomi i spaja u trenu sve u meni... Poezijom sam i uvek pišem ti, ali kako napisati remek delo, jer ti jesi nešto najviše i tako jedinstveno i posebno. Kako ja mali da ostavim taj zapis duše i tela i uma koji su tvoji, koji te vole do poslednje kapi života?! O, Bože, koliko te volim, koliko te samo volim, kada bi mogao da otvorim sebe da vidiš, kada bi mogao, ovako mali i nemoćan da dok te gledam, tvoj osmeh, lepotu, pokrete, reči, udišem miris ti, osećam ti svaki treptaj duše, prolazim rukama nežno po glavi i kosi ti, stapam se sa tobom i letim i ponirem u oluji naše ljubavi, kada bi mogao da sačinim dušom i rukama živi spomenik ljubavi, da bude sve kako jeste, kada bi mogao... Ti si život i sve vredno i lepo u meni. Bog te blagoslovio Moja Marina, Moja Marina, Bože, koliki je to blagoslov što mogu da kažem Moja, Moja, Moja... Ti si beskonačno more ljubavi u meni koje me preliva, odnosi me osekom na tvoje obale, i umiva mi lice čarolijom plime Ti svakom česticom Tebe! Ja te toliko volim, toliko da više i ne umem da kažem, napišem, opišem, niti ti predstavim, otvorim sve da osetiš! Nemoćan sam pred tobom, moja dušo, moje sve, suzo moja i sunce osmeha duše mi! VOLIM TE, I SADA I UVEK SVAKA ČESTICA MENE JESTE LJUBAV ČISTA PREMA TEBI, ANĐELE MOJ, MOJA MARINA!!!

Igor Tintor